Одсек за филологију Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу организује Дан отворених врата у среду 16. маја 2018. године од 11 до 14 часова на Правном факултету. Будућим кандидатима омогућене су консултације са представницима студијских програма за које су заинтересовани као и пробни тест за упис у наредну академску годину.

У оквиру Дана отворених врата, од 13.15 у учионици А205 (Правни факултет), ученици ће моћи да се информишу о раду Канцеларије за међународне пројекте и могућностима за међународну размену.

Позивамо све заинтересоване кандидате да се кроз разговор са нашим наставницима и сарадницима упознају са важним информацијама и упутствима о пријемном испиту и о студијама филологије на нашем факултету.

Након промоције која је у Малој сали Коларчеве задужбине одржана у марту ове године, у четвртак, 19. априла у 19,30 часова одржана је промоција пет нових издања Филолошко-уметничког факултета из едиције Црвена линија.
О издањима су говорили др Драгана Вукићевић, др Тамара Валчић Булић, др Даница Недељковић, и аутори: Славица Гароња Радованац, Катарина Мелић, Марина Петровић Јилих, Татјана Јовановић и Драган Бошковић.

У Универзитетској галерији у Крагујевцу, у среду 25. априла 2018. године са почетком у 19 часова, предавање на тему „Наратолошки заокрет у хуманистичким наукама” одржаће др Снежана Милосављевић Милић, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Снежана Милосављевић Милић (Алексинац, 1966), редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, гостујући предавач на универзитетима у Печују, Крагујевцу, Бањалуци и Штипу. Била је истраживач на научним пројектима Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије – Техника и семантика приповедања, Лексикон српског реализма, а тренутно је истраживач на научним пројектима Поетика српског реализма и Andrić Initiative (Graz). Члан је међународне асоцијације наратолога – European Narratology Network и међународног удружења Compares – International Society for Iberian – Slavonic Studies, уредништва часописа „Књижевна историја”, „Philologia Mediana”, „Philologia Serbica” и Друштва Матице српске. Од 2010. до 2016. године била је продекан за наставу Филозофског факултета у Нишу. Оснивач је и руководилац Центра за наратолошке студије на Универзитету у Нишу.

Ауторске књиге: Оквирни облици у српском реалистичком роману, Чигоја, Београд, 2001; Модели коментара у српском роману 19. века, Просвета, Ниш, 2006; Прича и тумачење, Филип Вишњић, Београд, 2008; Фигуре читања, Службени гласник, Београд, 2013; Отпори и прекорачења – поетика приповедања Боре Станковића, Филозофски факултет, Ниш, 2013; Огледавања – Лаза Лазаревић и Симо Матавуљ (у коауторству са Драганом Вукићевић), Филозофски факултет, Ниш, 2014; Virtuelni narativ – ogledi iz kognitivne naratologije, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, Filozofski fakultet, Niš, 2016.

Приређивачки рад: Антологија нишких критичара и есејиста, Просвета, Ниш, 2005; Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић (у коауторству са Мирком Ђукићем), Матица српска, Нови Сад, 2015; Јаков Игњатовић, Матица српска, Нови Сад, 2016; „Когнитивна наратологија”, Књижевна историја, XLVII 2015. бр. 155, XLVIII, 2016, бр. 156; Сабрана дела Бранка Миљковића – Есеји и критике, Ниш, НКЦ, 2017; Od narativa do narativnosti – From Narrative to Narrativity, Niš, 2018.

У организацији Филолошко-уметничког факултета и Вукове задужбине из Београда, а под покровитељством Града Крагујевца, у Универзитетској галерији у петак 20. априла  отворен је научни скуп „Шумадија кроз векове: слојеви културе”. На дводневној манифестацији изложени су реферати чланова Српске академије наука и уметности, истраживача научних института, као и професора Филолошког факултета, Филозофског факултета и Филолошко-уметничког факултета који говоре о бројним културним слојевима Шумадије. Научни скуп је организован у оквиру обележавања јубилеја – 200 година од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије. 

Госте су на отварању овог научног скупа поздравили др Владимир Поломац, продекан за наставу ФИЛУМ-а, и Миљан Бјелетић, градски већник за културу. Скуп је отворио проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института.

Отварање научног скупа „Шумадија кроз векове, слојеви културе” употпуњено је уметничким програмом који су припремили студенти Одсека за музичку уметност Фололошко-уметничког факултета, а скуп је уоквирен и обиласком знаменитости града Крагујевца у пратњи водича.

После објављивања зборника радова Вукове задужбине о животу људи на северу Србије – у Банату, Бачкој и Срему, у новембру је планиран и зборник о Шумадији, као резултат одржаног научног скупа.

У оквиру сарадње Смера за српски језик и књижевност Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти и Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу у петак, 30. марта одржано је научно предавање о Будиму и Пешти као центрима српског културног и друштвеног препорода у минулим вековима и промоција књиге поетске прозе Драгана Јаковљевића „Шапат времена".

Јаковљевић је у Библиотеци ФИЛУМ-а говорио о приликама у мађарској престоници у 19. веку, о  улози идеолога и мисионара просветитељског покрета, који је  утицао на културолошке процесе и промене у свести и дотадашњим навикама српског становништва,  о Матици српској и Текелијануму, а посебна пажња посвећена је српским културним посленицима који су стварали и у Угарској и у Крагујевцу, српској престоници у доба кнеза Милоша: Јоакиму Вујићу, Јовану Стерији Поповићу, Димитрију Давидовићу, Вуку Стефановићу Караџићу и другим умним људима тога времена.

Од 19 часова, у Галерији Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, приређена је промоција најновије књиге Драгана Јаковљевића „Шапат времена". Осим аутора, о овом делу и укупном Јаковљевићевом књижевном стваралаштву, говорили су професор Филолошко-уметничког факултета проф. др Часлав Николић, проф. др Никола Бубања и Маја Станковић, историчар уметности. Водитељ програма била је Александра Матић, а одломке из књиге Драгана Јаковљевића читале су Јасмина Николић и Милена Средојевић.

У среду 28. марта 2018. године, у 14 часова, у Библиотеци ФИЛУМ-а одржан је први, свечано-радни састанак учесника на пројекту Брендови у књижевности, језику и уметности.

У питању је први циклус националних научних пројеката са међународним учешћем Центра за проучавање језика и књижевности Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, који има за циљ афирмацију научног подмлатка и савремених научних приступа и проблема, кроз проучавање актуелних проблема у области језика, литературе, културе и уметности.

Први пројекат у оквиру циклуса, Брендови у књижевности, језику и култури, усмерен је ка технолошким, привредним и културним знаковима који семиолошки и семиотички ресемантизују, продубљују и осмишљавају литерарне/културне поетике. Од брендова аутомобила, авиона, рачунара, инструмената, мобилних телефона, грађевина, преко гардеробних брендова, до брендова јела и пића, цигарета, државних знамења, новца, истраживање указује на семиолошки и интеркултурни идентитет лингвистичкокултуролошких, књижевнокултуролошких и уметничких знакова.

Филолошко-уметнички факултет, у сарадњи са Универзитетском галеријом, организује промоцију књиге „Шапат времена / Whisper of time” Драгана Јаковљевића у петак 30. марта у 19 часова у Универзитетској галерији.

Аутор је професор књижевности на Универзитету „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, новинар и књижевник.

На промоцији ће, поред аутора, говорити и Маја Станковић, историчар уметности (Народни музеј у Крагујевцу), др Часлав Николић, ванредни професор (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу) и др Никола Бубања, ванредни професор (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу).

У утoрaк, 27. мaртa, у Библиoтeци ФИЛУM-a сa пoчeткoм у 12.30 др Дaвидe Скaлмaни, дирeктoр Итaлиjaнскoг институтa зa културу у Бeoгрaду, oдржaо је прeдaвaњe нa тeму Diplomazia culturale: conoscenza, comprensione e relazioni internazionali (Културална дипломатија: знање, разумевање и међународни односи). Прeдaвaњe, којем су присуствовали наставници, сарадници и студенти, одржано је нa итaлиjaнскoм jeзику, након чега је декан Филолошко-уметничког факултета  проф. Радомир Томић уручио захвалницу др Скалманију. 

У Библиотеци Филолошко-уметничког факултета у петак 30. марта у 17 часова проф. Драган Јаковљевић са Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, одржаће предавање на тему Будим и Пешта као центри српског културног и друштвеног препорода у 19. веку.

Позивамо све заинтересоване да присуствују предавању.

У сусрет Светском дану поезије, који се прославља 21. 3, Академско позориште студената германистике (АПСГ) припремило је сценско извођење под називом „Рихтерова скала”, које је, између осталог проткано стиховима Ингеборг Бахман, Бертолта Брехта и Александре Јанковић, студенткиње треће године германистике и активног члана АПСГ-а. Рихтерова скала је још једна у низу представа Академског позоришта студената германистике, који годинама ревносно позориштују у свом маниру. У дугом низу година, ово је пета по реду представа која се ради по методама позоришне педагогије, а чији су учесници студенти германистике и будући потенцијални наставници немачког као страног језика, те се стога, у процесу припреме завршног пројекта у виду сценске инсценације, кроз радионице позоришне педагогије, разне вежбе и импровизације у оквиру њих тренирају и усавршавају своје вештине и компетенције које ће им у будућој професији бити неопходне. У оквиру тога активно раде на сценској имагинацији и инсценацији, те изнедри и пета по реду позоришно-педагошка представа, „Рихтерова скала”.

Запитајмо се колико заиста волимо позориште и колико смо спремни да ми, као публика, допринесемо магији позоришта. Ко смо ми публика, а ко смо ми глумци? Где су једни, а где су други? Јесмо ли нужно осуђени да будемо пасивни глумци и пасивна публика? Шта је то пасивно? Пођимо заједно на путовање у уторак у 20 часова у сали ПМФ-а и сазнајмо одговоре на питања. „Рихтерова скала” ће нам у томе помоћи. Спремите се за добар земљотрес.

Играју:

Ана Пешић
Светлана Јовановић
Милица Мутиловић
Ана Димитријевић
Бојана Тараило
Тамара Ковачевић
Александра Јанковић
Ксенија Митић

Гитара:
Иван Симоновић

Режија:
Јелена Гојић

У сарадњи са Студентским културним центром Крагујевца (СКЦ) и Природно-математичким факултетом (ПМФ).