Студент сликарства на Филолошко-уметничком факултету Жељко Радовић, у класи проф. Жељка Ђуровића и проф. Јелене Шалинић, добио је похвалу и ушао у ужи избор за Награду Фонда Владимир Величковић за цртеж. Ова награда представља велико признање студенту, професорима Одсека за ликовну и примењену уметност, као и Филолошко-уметничком факултету.

У Галерији Куће Војновића Културног центра у Инђији од 15. до 27. 12. 2017. биће отворена изложба инсталација и радова комбиноване технике Lieux de memoire Данијеле Димковић.

У уторак 26. 12. 2017 у 11 часова у сали 116 Машинског факултета представници компаније Valpaint /http://www.valpaint.it/en// одржаће интерактивно предавање и демонстрацију аплицирања материјала везаних за њихов производни програм и могућности истих, који се тичу формирања материјала обраде зидова, подова, фасадних облога и облога намештаја.
С обзиром на то да се ради о технолошки напредном начину примене материјала, предавање је отворено за све заинтересоване наставнике, сараднике и студенте Одсека за примењену и ликовну уметност.

У Народном музеју у Крагујевцу у четвртак 14. децембра у 19 сати биће отворена изложба Сећања Сандре Бо и Владимира Ранковића.
Изложба је отворена до 26. децембра 2017. године.

Четврту годину заредом студенти студијског програма Унутрашња архитектура и индустријски дизајн Филолошко-уметничког факултета учествују на Међународном сајму намештаја, опреме и унутрашње декорације. На овогодишњем, 55. по реду Сајму намештаја, који се одржавао од 7. до 12. новембра 2017. године, изложени су радови са свих обавезних предмета на студијском програму Унутрашња архитектура и индустријски дизајн, како би се приказао пун обим истраживања и праксе у раду са студентима кроз њихове пројекте. Главни акценат изложбене поставке наших младих дизајнера био је на Конкурсу за парковску клупу у Креативном парку у Крагујевцу, чији су покровитељи организација Human cities и Фондација Драгице Николић.

Студенти треће године студијског програма Унутрашња архитектура учествоваће на радионици и стручној екскурзији у оквиру 22. Југословенског позоришног фестивала у организацији Народног позоришта у Ужицу у периоду од 16. до 19. 11. 2017.
Циљ стручне студентске екскурзије и радионице претпоставља сагледавање и анализу релације позориште – архитектура – култура, али и сарадњу са едукативним, истраживачким и културним институцијама и појединцима у Србији на пољима едукације и уметничкоистраживачких пројеката.
Резултати радионице биће изложени у просторијама Народног позоришта у Ужицу и током годишње изложбе студената ФИЛУМ-а. Руководиоци стручне екскурзије су Данијела Димковић, доцент, и Наталија Богдановић, асистент.

Филолошко-уметнички факултет посетила је 30. 10. 2017. године проф. Мелинда Костелац, продекан за наставу, студентска питања и студијске програме Академије примењених уметности у Ријеци. На састанку у деканату Факултета разматране су могућности за сарадњу, а декан Филолошко-уметничког факултета  Радомир Томић, редовни професор, потписао је Уговор о међународној сарадњи између Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу са Академијом примењених уметности Универзитета у Ријеци.

Проф. Костелац је у просторијама Одсека за примењену и ликовну уметност одржала и презентацију Академије примењених уметности Универзитета у Ријеци и јавно предавање „Колографија – техника дубоког тиска и њене импликације у образовању и сувременој умјетности”.

У уторак, 7. новембра у 19 часова биће отворена изложба Трагови Луке Стоисављевића у Галерији Дома културе „Студентски град”, у Београду.

Изложба се састоји од серије графика у којој се концептуално и материјално третира прошлост и садашњост. Уз помоћ лентикулар технике спајају се сачуване старе породичне фотографије са новим, снимљеним у истој средини, при чему посматрач, на интерактиван начин – померањем и променом угла посматрања, сведочи како се старе фотографије појављују и нестају, тако да има могућност избора погледа и откривања стања некад и сад.

Лука Стоисављевић је студент четврте године на Одсеку за примењену и ликовну уметност (Графички дизајн) Филолошко-уметничког факултета. Добитник је награде XVIII Бијенала студентске графике Србије 2016, Београд. Ово је његова наградна изложба.

Изложба ће трајати од 7. до 14. новембра, а радно време Галерије је сваког дана осим недеље од 17.00 до 21.00. Улаз је слободан.

У понедељак 30. 10. 2017. у 11 часова у просторијама Одсека за примењену и ликовну уметност у Сали 116, доц. арт. Мелинда Костелац, продекан за наставу, одржаће презентацију Академије примењених уметности Универзитета у Ријеци и јавно предавање „Колографија – техника дубоког тиска и њене импликације у образовању и сувременој умјетности”.
Присуство за све студенте Одсека за примењену и ликовну уметност је обавезно.
Колографија као савремена графичка техника изборила је своју позицију у „умјетности мултиоригинала”. Темељећи се на начелима алтернативних неотровних технологија које нуде решења у домену дубоког и високог тиска, колографија се афирмисала унутар уметности и образовања свих нивоа, док се у рецентној и савременој уметности дисеминира путем специфичног ликовног израза појединих уметника – графичара на светској равни.
Предавање ће дати осврт на настанак, развој и технолошке импликације колографије, контекст нетоксичности, могућности њене примене у образовном систему, те примере како уметници и ликовни педагози користе технику колографије у непосредном раду, образовном и уметничком, као неприкосновену и интригантну графичку технику која може створити кохерентну едицију графичких листова.
Мелинда Костелац рођена је у Ријеци. Дипломирала је као професор ликовне културе 1996. године на Одсеку за ликовне уметности Педагошког факултета у Ријеци специјализирајући медиј графике у класи Јосипа Бутковића. На постдипломским студијама графике Академије ликовних уметности у Љубљани 2005. године стекла је титулу магистра уметности у класи Лојзе Логара. Статус самосталног уметника стекла је 2002. године. Аутор је више књижевних публикација на подручју историјскокултурне баштине Опатије и Либурније. Докторанд је постдипломских студија графике Академије ликовних уметности Универзитета у Загребу, у класи Дубравке Бабић.
Бележи бројна, преко 180 групних и више самосталних, излагања у Хрватској и иностранству, те је више пута награђивана за подручје графике. Лауреат је годишње награде за подручје културе Града Опатије 2011. године. Продекан је за наставу, студијске програме и студентска питања Академије примењених уметности Универзитета у Ријеци, где ради у својству доцента. Живи у Опатији.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Након успешно одржане изложбе под називом Паралелне реалности: Савремене архитектуре становања у Крагујевцу, Студио Симовић и УРЕД одржаће панел-дискусију на тему стамбене архитектонске праксе у Крагујевцу у Културном центру УММУС у Улици цара Лазара 3, 11. октобра у 19 часова. Модератор дискусије је архитекта Наталија Богдановић, доцент.
Тематизована питањем архитектуре као савезника узорне културе становања, идеја изложбе је да анализира, преиспита и ревидира постојећу стамбену праксу уз помоћ пројеката и реализација ових архитектонских тимова. Овогодишњи, 39. Салон архитектуре у Београду, на којем је Награда за архитектуру отишла у руке архитектонског пара Симовић за изведени стамбени објекат у Крагујевцу, иницијални је повод за организовање овакве изложбе, али овога пута на локалном тлу.
Отварање питања значаја архитектуре у контексту у којем настаје има за циљ размену стручног и искуственог мишљења који ће довести до бољег разумевања и унапређења квалитета стамбеног простора. Имајући у виду конкретан друштвено-економски и културолошки контекст, говори(ће) се о начину пројектовања вишепородичних (и једнопородичних) стамбених објеката у Крагујевцу, о структури стамбеног простора, односу према суседима и уличној регулацији, формирању и функцији приземља, решавању улаза у објекат, примени материјала, обликовању фасаде, и другим блиским темама. Приказани пројекти треба да укажу на проблеме, ограничења и грешке, али и да понуде решења, алтернативу и разумевање, како би подигли свест о простору који градимо и у којем станујемо.
Постављају се питања: шта се гради, за кога се гради и како се живи у изграђеном.
Стамбена архитектура је на лимесу између архитектуре и урбанизма, а специјално у ужим и густо грађеним градским језгрима који, као што је то случај у Крагујевцу, доживљавају трансформацију. Овом изложбом се питамо да ли је вишепородична стамбена архитектура искључиво намењена за конзумирање од стране станара или за визуелну допуну и комуникацију са уличним фронтом, пролазницима, ширим урбаним ткивом.