Група студената Филолошко-уметничког факултета посетила је Музеј историје уметности у Бечу и, уз стручно вођење, видела је изложбу посвећену Рембранту и Хогстратену, двојици уметника холандског Златног доба. Поред слика које се чувају у бечком Музеју, ову већ сада веома хваљену изложбу чине и дела позајмљена из Амстeрдама, Хага, Париза, Лондона, Мадрида, Њујорка.
Током боравка у Бечу, нашло се времена и за индивидуалне посете другим музејума и галеријама – Музеју Леополд, Кунстфоруму (у којем је изложба слика, цртежа, списа, скулптура и графика Пола Гогена), Аустријској галерији Белведере…
Искуства и знања стечена на овом путовању многима ће бити подстицај за будући рад и важан додатак уметничком образовању.
У четвртак 14. новембра у Галерији Домжале, у Словенији, отворена је изложба остварења професора ФИЛУМ-а Небојше Савовића Неса, Видана Папића, Милице Антонијевић, Владимира Ранковића и Бојана Оташевића под називом 5filUM, претходно представљена у галеријама у Пули и у Ријеци.
У пратећем тексту, Јуриј Смоле, професор на љубљанској Академији ликовних уметности и дизајна и уредник ликовног програма Галерије Домжале, поред осталог, написао је: „Разноврсни уметнички изрази [aуторa] сведоче о актуелности ликовне уметности у Србији, сувереном уласку модернистичких пракси и веома високом нивоу њиховог уметничког стваралаштва.
Небојша Савовић Нес је вајар са доказаним мајсторством у камену, што га у својој јединственој поетици чини разумљивим гледаоцу, кроз преношење мотива из природе, симболично и истовремено натуралистички ствара камену целину.
Бојан Оташевић на занимљив начин спаја меланхолију приказаних фигура с дивљим контрастима и комплементарним бојама које их чине монументалнима и истичу се својим експресивним колоритом.
Милица Антонијевић на изванредан начин и у већим форматима него што је то уобичајено за графику репродукује теселације и представља антропоморфне фигуре. Она мајсторски влада графичким техникама и постављањем композиције у прави формат.
Владимир Ранковић својим се бележењем на изузетно осетљив начин бави просторима и стварима у њима, документујући време и оно што остаје, пролазност, нестајање и поетику мена.
Видан Папић фокусиран је на текстове које вешто смешта у поп-естетику, како би кроз врата, својим флешбековима, поетиком и веризмима допрео до гледаоца.“
Отварање изложбе пратио је разговор уметника са професором Смолеом, а потом и са публиком.
Изложба се може видети до 5. децембра 2024. године.
Филолошко-уметнички факултет се по четврти пут представља у оквиру међународне конференције 40. Интернационална архитектонска конференција Пирански дани архитектуре под насловом ,,Етика и одговорност. ’’ ПДА је међународни догађај са једном од најдужих традиција, а одржава се од 1983. године у граду Пирану у Словенији. Изложба за награду Piranesi у оквиру наведене конференције биће отворена од 22. новембра у изложбеном простору Авдиториј у Порторожу.Критеријуми за селекцију при одабиру рада за ову престижну награду огледају се у поштовању природног и културног наслеђа, добро осмишљеној интеграцији у урбано или природно окружење, савременом схватању традиционалних и аутентичних архитектонских елемената, складу просторног и дизајнерског сагледаног у контексту просторне целине.
У складу са овим Катедра за унутрашњу архитектуру представља се са два рада: Парк Језеро „Бубањ“ – Формирање еко-барица и биотопа за пречишћавање са „Pond of thoughts“ павиљоном
Студент / Марта Милојевић
Ментори / Наталија Богдановић и др Бојана Пашајлић
Настало у академској 2023/2024.
Реконструкција унутрашњости блока у оквиру просторне амбијенталне целине у улици Иво Лоле Рибара, Крагујевац
Студент / Сара Дерић
Ментори / Наталија Богдановић и др Бојана Пашајлић
Настало у академској 2023/2024.
На 33. међународном салону урбанизма пријављени су радови са 10 факултета, а од тога су изабрана 32 студентска рада. Студијски програм Унутрашња архитектура, Филолошко-уметничког факултета, представила се са два рада:
1. Пројектни задатак „Парк језеро Бубањ“ – Паса парк.
Студент: Анастасија Петровић.
Ментори: доц. мрс Наталија Богдановић, доц. др Бојана Пашајлић.
2. Парк Језеро „Бубањ“ – Формирање еко-барица и биотопа за пречишћавање са „Pond of thoughts“ павиљоном.
Студент: Марта Милојевић.
Ментори: доц. мрс Наталија Богдановић, доц. др Бојана Пашајлић.
Пројекат Парк Језеро „Бубањ“ – Формирање еко-барица и биотопа за пречишћавање са „Pond of thoughts“ павиљоном, студенткиње 3. године Марте Милојевић, награђен је 3. наградом у категорији Студентски радови.
XXII Бијенале студентске графике Србије oдржава се у Великој и Малој галерији Дома културе Студентски град, Нови Београд, у периоду од 9. до 30. новембра 2024. године. Бијенале студентске графике Србије, са традицијом дугом преко четири деценије, представља важну платформу за младе уметнике.
Ове године, жири у саставу Милена Максимовић Ковачевић, Драгана Купрешанин и Јована Трифуљеско, заседао је 22. јуна 2024. године, и прегледао 204 рада од 122 студента са Факултета ликовних уметности из Београда, Факултета примењених уметности из Београда, Академије уметности из Новог Сада, Факултета уметности из Ниша, Факултета уметности из Звечана, Филолошко-уметничког факултета из Крагујевца и Академије ликовних умјетности из Сарајева и доделио три равноправне награде Бијенала:
Милени Кадић, III година, Филолошко- уметнички факултет, Крагујевац
Маји Хоџић, мастер, Академија ликовних умјетности, Сарајево
Анастасији Сташић, IV година, Факултет примењених уметности, Београд Награда Бијенала састоји се у организовању самосталне изложбе награђених аутора у Галерији Дома културе Студентски град.
Милена, сада студенткиња IV године основних академских студија Графички дизајн, модул Визуелне комуникације, наставу графике похађа код доцента Филипа Мисите.
Честитамо!
Задовољство нам је да вас позовемо да, у понедељак, 04. новембра 2024. године, у 19.00 часова, у Универзитетској галерији у Крагујевцу, присуствујете отварању изложбе пројеката студената III и IV године студијског програма Унутрашња архитектура - Рефлексије.
,,Синтезни приказ педагошког, уметничког и истраживачког рада под називом Рефлексије, реализован је у сарадњи са Апатинском пиваром, на студијском програму Унутрашња архитектура, Филолошко-уметничког факултета током школске 2023/2024. године. Пројекат је конципиран кроз три истраживачке линије – поетика, простор и материјал. Поетско полазиште пројекта је опус Светлосне форме југословенског вајара Војина Бакића. Просторно полазиште пројекта представља анализа спомен-паркова у оквиру којих су скулптралне форме Војина Бакића реализоване, са посебним освртом на везу између спомен-парка Шумарице (Крагујевац) и спомен-парка Дотршчина (Загреб). Као обједињујући сегмент рада уводи се материјал – алумиијумске лименке које се разматрају кроз аспект рециклаже материјала и његове пренамене у основни материјал за реализацију просторних интервенција на подручју спомен-парка "Шумарице". "
Студенти: Николина Миловановић, Тијана Јелић, Маша Живковић, Нина Стојковић, Анђела Кнежевић, Јована Суљевић, Лука Шимшић, Марија Радисављевић, Матија Павловић, Стефан Марковић, Тијана Балевић, Аница Симовић, Марта Милојевић, Невена Прековић, Сара Стојановић, Софија Владетић, Лука Рилак, Кристина Васић, Анастасија Петровић
Менторке: др Бојана Пашајлић и мрс Наталија Богдановић.
Пројекат настао на предмету Ефемерна архитектура и Еколошка архитектура, у сарадњи са Апатинском пиваром, у академској 2023/2024. години.
Добро дошли!
Задовољство нам је да вас позовемо да посетите изложбу цртежа студената Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу која је изложена у Кући Ђуре Јакшића од 16. октобра 2024. године.
,,Селектовани радови су у комбинованим цртачким техникама, завидне ликовности и вештине, као и професионалног приступа и истраживања на папиру, у класичним медијима до експерименталних и концептуалних поступака, па све до дигиталних решења."
Заинтересовани изложбу могу погледати до 4. новембра 2024. године.
Улаз је бесплатан!
Добро дошли!
Са задовољством саопштавамо да је Катарина Недељковић, доцент на Катедри за ликовне уметности Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, успешно прошла селекцију за излагање у галерији Heike Arndt Kettinge у Данској, у оквиру на овогодишње SCOUT 2024 изложбе. Ова изложба истражује нове уметничке правце и позива посетиоце да кроз одабрана дела размисле о савременом времену и људској природи.
Доц. Недељковић једна је од само 25 излагача из 18 земаља, а притом и једини представник из Србије, што представља високо признање за њен уметнички рад.
Честитамо на овом изванредном достигнућу!
Др ум. Мишо Филиповац, ванр. проф. на Катедри за ликовну уметност, одржаће предавање по позиву у среду 23. октобра у 14 часова, у Мултимедијалној сали Универзитета у Нишу, у оквиру претећег програма пројекта/изложбе „Мали формат 2024“, а поводом обележавања дана Факултета уметности у Нишу. Филиповац се педагошким и излагачким радом бави преко 15 година. Делује искључиво у домену цртежа. Младим ствараоцима ће покушати да приближи искуство и пут скицен блока, индивидуалног приступа и размишљања кроз цртање, све до галеријског простора, публике и критике, признања и награда.
На 67. Октобарском салону који је свечано отворен 10. октобра у Народном музеју у Шапцу, жири Салона који је био у саставу др Оливер Томић, историчар уметности (председник жирија) и мр Катарина Зарић, професорка графике на ФЛУ у Београду, доделио је редовној професорки мр Милици Антонијевић, са Kатедре за ликовну уметност ФИЛУМ-а, награду у категорији графика за Воде заборава у техници високе штампе, у конкуренцији од 65 радова. Осим ове, додељене су и награде у категорији сликарство, скулптура и Игор Белохлавек за млађе ауторе.
Селекцију је чинило 50 аутора по позиву који су награђивани на последњих двадесет салона. Ове године обележено је 70 година Салона ( 1954 – 2024.) и 90 година Народног музеја у Шапцу.
У образложењу жирија се између осталог наводи:
...“Обично се под графиком подразумева дело мањег формата, најчешће на папиру, којим је лако руковати, али ово је рад сасвим другачијег типа. Пре свега, одликује се монументалношћу у рангу великих уља на платну или таписерија...“ Ова иманентна флуидност намене и материјала назначена је и у наслову дела. Милица Антонијевић је, при томе, у његовој реализацији паралелно користила апстракцију и фигурацију, а истовремено остварила идеалан спој силуете са дочараном текстуром ( крљушти, таласи, влакна)"
Честитамо професорки Антонијевић на постигнутом успеху.
© 2025 Филолошко-уметнички факултет