Универзитет у Крагујевцу традиционално је доделио годишње награде за наставно и научноистраживачко особље за постигнуте изузетне резултате у научноистраживачком, односно уметничком раду током прославе Дана Универзитета

Награда за изузетне резултате у уметничком раду додељена је мр Владимиру Благојевићу, редовном професору на Катедри за хармонику, шефу Одсека за музичку уметност Филолошко-уметничког факултета, који је у својој уметничкој каријери постигао велике успехе.

Професор Благојевић у уметничкој каријери, последњих двадесет година активан је на концертном подијуму као солиста и камерни музичар у Немачкој, Швајцарској, Италији, Белгији, Холандији, Француској, Португалији, Аргентини, Аустрији, Шпанији, Јерменији, Грузији, Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, итд. Наступао је у водећим светским концертним просторима као што су: Берлинска филхармонија, „Вигмор хол“ у Лондону, Концертни дом у Бечу, Франкфуртска Опера, Циришка Опера, Театар „Колон“ у Буенос Ајресу, Дворана конгресног центра у Луцерну, „Концертгебау“ у Амстердаму, Минхенска опера итд. Сарађивао је са многим познатим инструменталистима као што су: Петру Луга, Рашел Коли, Томас Деменга, Матијас Артер, Ернесто Молинари, Теодоро Анцелоти, Александар Габрис, Штефан Хусонг, Саша Мирковић и са диригентима као што су Стивен Ешбри, Пјер Булез, Матијас Пинтшер, Франк Олу, Карлхајнц Грубер, Силвијан Камберлинг и други.
Посебно се издвајају концерти са оркестрима: Симфонијским оркестром РТВ Баварске у Минхену и Берлину, Симфонијским оркестром РТВ Баден-Виртенберга у Фрајбургу, Штутгарту, Бриселу и Берлину, Симфонијским оркестром РТВ Хесена у Паризу и Франкфурту, ансам6лом „Студио 6“ на универзитетима у Лондону, Лидсу и Оксфорду, ансамблом „пре-арт“ на Бијеналу у Загребу. Солистички реситали су га одвели на многе значајне светске сцене – од престижног фестивала у Луцерну, до Националног театра Колон у Буенос Ајресу.
Владимир Благојевић је дуги низ година придружени или стални члан неколико камерних ансамбала са великом интернационалном репутацијом. У првом реду је ансамбл „Модерн“ из Франкфурта са којим континуирано наступа већ петнаест година у градовима попут Берлина, Париза, Брисела, Милана, Франкфурта, Амстердама, Лондона. Био је придружени члан ансамбла Пол Кле из Берна са којим је наступао у Женеви, Буенос Ајресу, Цириху, Берну и Будимпешти. Од 2004. године је стални члан ансамбла „пре-арт“ из Цириха са којима је забележио више од 40 наступа у градовима Швајцарске, Француске, Немачке, Србије, Босне и Херцеговине и Македоније. Наступа и са реномираним ансамблом „Клангфорум“ из Беча.
Један је од кооснивача колектива „Студио 6“ 2012. године, ансамбла који чине истакнути уметници из целе Србије, а чија се делатност фокусира на извођење савремене уметничке музике. До сада снимио преко 30 композиција гостујући у различитим студијским пројектима.
Кроз сарадњу са ансамблом „Студио 6“, виолистом Сашом Мирковићем, гостујући у другим ансамблима, и као солиста, до сада је премијерно извео преко 40 композиција домаћих аутора, како у земљи тако и у иностранству.
Лауреат великог броја интернационалних такмичења за хармонику међу којима су најзначајнија: „Premio di Citta di Castelfidardo“ у Италији 1995; Светски куп у Швајцарској 1996; „Grand Prix“ у Француској 1997; „Premio di Citta di Castelfidardo“ у Италији 1997. и 1998; Светски трофеј у Андори 1997; Светски Трофеј у Италији 1998. Био је финалиста такмичења „Chain“ за све инструменте, у Варшави 2003. године. Носилац је награде Фондације “All-Fellows“ из Базела за изузетно солистичко уметничко деловање и развој савремене музике, а 2004. постаје стипендиста фондације Friedl-Wald из Цириха.
Од Удружења композитора Србије добија награду „Александар Павловић“ за промоцију српске музике у земљи и иностранству у 2019. години.

Честитамо!

Са задовољством вас позивамо да присуствујете концерту студената ФИЛУМ-а ,,Богородице Дјево радујсја", који се организује у Старој скупштини у Крагујевцу у четвртак, 30. маја 2024. године од 19 сати. На концерту ће наступати студенти са предмета Православна хорска музика.

Диригент: Урош Степановић

Добро дошли!

Са задовољством Вас позивамо на промоцију постхумног издања књиге Лица српске музике- популарна музика, наше уважене музиколошкиње др Весне Микић. (1967–2019), која ће се одржати у четвртак 23. маја 2024. године, у СКЦ Крагујевац, од 18 часова. Услед ауторкиног прераног одласка, ову дуго жељену публикацију она није успела да доврши. У знак сећања и захвалности за њен значајан научни допринос, ову књигу су довршили њени бивши студенти и студенткиње, окупљени под окриљем Центра за истраживање популарне музике – организације чији је др Весна Микић оснивач.
Издање је настало са циљем да богате написе о популарној музици др Весне Микић учинимо доступнијим и видљивијим, посебно млађим генерацијама, а обликовано је као збирка сачињена од двадесет једног текста. Неки од текстова до сада никада нису били публиковани, односно никада нису били објављени на српском језику.
На промоцији говоре: др Биљана Лекић, ФМУ, Београд, др Маја Васиљевић, Филозофски факултет, Београд, Катарина Лазаревић Сретеновић, ФИЛУМ, Крагујевац и др Ања Лазаревић Коцић, ФИЛУМ, Крагујевац.

О ауторки: Весна Микић била је редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Била је ангажована као предавач и при другим високошколским установама у земљи и региону (Нови Сад, Крагујевац, Цетиње, Приштина, Бања Лука, Бијељина), као и на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду од њиховог оснивања. Њен опсежан научно-истраживачки писани опус чине три књиге: Музика у технокултури (Универзитет уметности у Београду, 2004), Лица српске музике – неокласицизам (Факултет музичке уметности, Катедра за музикологију, Београд, 2009) и Лица српске музике: популарна музика, постхумно издање (Центар за истраживање популарне музике). У њеној библиографији налази се близу стотину објављених радова (студија, приказа, рецензија, лексикографских одредница, интервјуа, текстова ЦД издања, уводних текстова за нотна издања) у најугледнијим домаћим и значајним иностраним научним публикацијама.