Филолошко-уметнички факултет
youtubefacebooklinkedininstagram

Поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), наставници Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, у оквиру пројекта EuroWeb COST Action (19131), а  у сарадњи са Институтом за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Коч Универзитетом у Истанбулу, Институтом за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативним центром СПОНА из Скопља, уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, организовали су међународни интердисциплинарни научни скуп ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе", од 24. до 26. октобра 2021. године.

Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе окупљају се значајни мајстори, најбољи у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну снагу ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту. Отуда, научни скуп ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе" имао је за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено-политичким условима. Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку.

Plakat

Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба.

На скупу је учествовало више историчара, историчара уметности и архитектуре, историчара и теоретичара књижевности, теолога, као и научно опредељених историографа који су афирмисали нове перспективе сагледавања односа краља Милутина са династијом Палеолога.

Књига сажетака

Стручне радове написане у складу са Упутствима за приређивање радова, неопходно је послати најкасније 31. јануара 2022. 

Више информација
Пријавни формулар