О студијском програму

Студијски програм четворогодишњих основних академских студија Српски језик и књижевност (240 бодова) усклађен је са принципима Болоњске декларације и стандардима прописаним од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије. Програм је конципиран тако да нуди теоријска и практична знања неопходна за послове професора српског језика и књижевности (након завршених мастер академских студија), те различите послове у установама културе (библиотеке, културни центри, издаваштво) и јавног информисања (штампани и електронски медији). Након завршених студија студент стиче звање дипломирани филолог – српски језик и књижевност.

Зашто студирати Српски језик и књижевност на ФИЛУМ-у?

Старословенска глагољица

Зато што је Крагујевац утемељујуће место модерне српске културе:
Прва виша школа у Србији, Лицеум Књажества сербског (1838), прво српско стално позориште, Књажеско-сербски театар (1834), основани су у Крагујевцу, а и прве новине у Србији, Новине сербске, штампане су 1834. године у Крагујевцу.

Зато што је Филолошко-уметнички факултет млада високошколска установа, али са истанчаним осећајем за културноисторијско наслеђе:

Факултетски часопис Наслеђе публикација је истакнутог националног значаја, а наши наставници и сарадници уређују и универзитетске часописе Липар и Лицеум.

Зато што студијски програм Српски језик и књижевност најпотпуније представља и заокружује знања из историје српског народа и српске културе:

У српском језику и у српској књижевности одражене су драматичност наше прошлости и лепота онога што је из те прошлости – као стари запис, као лепо исписано слово, као необична реч, као загонетан звук, као усрдна молитва, као светао животопис, као напета епска визија, као блистав и потресан лирски тон, као далекосежна мисао – дошло до нас, да га изучавамо, чувамо и волимо.

Зато што студијски програм Српски језик и књижевност доследно и темељно осветљава савремено стање српског језика и српске књижевности:

Испитивање најактуелнијих феномена из области фонетских, фонолошких, морфолошких, дијалектолошких, лексиколошких, синтаксичких, нормативних грана науке о језику, читање и проучавање најбољих дела модернистичке, постмодернистичке и најсавременије српске и светске књижевности, сазнавање о најрелевантнијим ововременим теоријама о језику и књижевности, сусрети и разговори са угледним српским научницима, писцима и песницима – основне су перспективе у нашој настави савременог српског језика и савремене српске књижевности.

Иво Андрић

Меша Селимовић

Борислав Пекић

Данило Киш

Зато што је студијски програм Српски језик и књижевност усклађен са најновијим моделима високог образовања:

Болоњски систем омогућио је да се и у области националне филологије брже и успешније прате и примењују савремени академски методи и знања, научни, културни и цивилизацијски изрази, захваљујући чему су интересовања сваког појединца, и студента и наставника, добила на важности.

Зато што су наши наставници и сарадници млади, марљиви, талентовани научни радници:

Аутори су монографија о најважнијим савременим темама из области науке о језику и науке о књижевности, добитници су награда за своје научне радове, прозне и песничке књиге, креатори су неколико веома успешних научних пројеката и пројеката у домену заштите културне баштине, уредници су монографија, зборника радова, часописа. Наши наставници и сарадници препознати су и изван граница Србије.

Мирослављево јеванђеље

Зато што су наши наставници и сарадници приљежни у извођењу наставе, предусретљиви и концентрисани у раду са студентима:

Наставни процес претпоставља пажљиво осмишљене и припремљене часове предавања, креативно и темељно прорађивање наставних тема на часовима вежбања, ангажовање наставника и сарадника на прибављању и приређивању предиспитне и испитне литературе, подстицање активности студената у току наставе, одговорно и уважавајуће одношење према кандидатима на писменим и усменим испитима, консултативни рад са студентима, приступачност наставника и сарадника непосредно на Факултету и у електронској комуникацији.

Зато што наши студенти, сарадници и наставници заједно осмишљавају и изводе разноврсне културне и научне програме:

Програми попут Дана словенске писмености, Дана културе, Светосавске академије, Дана Факултета, промоције монографија, зборника и часописа претпостављају активно и креативно учешће студената, сарадника и наставника српског језика и књижевности – у виду казивања поезије, малих инсценација драмских и поетских текстова, читања есеја, држања беседа итд. Наш заједнички рад истакнут је сегмент културног живота у Крагујевцу.

Зато што је истакнут статус младих филолога оно у чему храбро и доследно искорачујемо:

Безмало једну деценију на нашем факултету се одржава скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, посвећен научној афирмацији студената докторских и мастер студија. Овакав научни скуп први смо покренули у Србији и засад је он једини таквог карактера који се одржава без прекида, сваке године са већим бројем младих истраживача из Србије и иностранства. Само на нашем факултету у Србији постоје акредитоване докторске студије националне филологије – Српски језик и књижевност. Више од деценије на нашем факултету одржава се и веома цењени међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност.

На Дрини ћуприја

Santa Maria della Salute

Студенти србистике на Данима културе

Студенти србистике на Данима културе

Зато што је студијски програм Српски језик и књижевност и место сусрета са неким необичним, занимљивим а драгоценим знањима, са другим уметностима и наукама:

Јесте ли када писали глагољицом, знате ли која су ово слова: , да ли сте рашчитавали старе средњовековне текстове, умете ли да прочитате реч: ? Читате ли Библију и знате ли шта је дрво живота? Знате ли шта је беседништво и желите ли да беседите добро? Знате ли ко је Џенис Џоплин, подсећа ли вас на јунакињу приче „Мргуда” Петра Кочића? Да ли сте чули неку песму групе The Clash и да ли сте читали књигу песама The Clash нашег професора Драгана Бошковића? Волите ли добре филмове и да ли сте размишљали о упоредном тумачењу романа Соларис Станислава Лема и филма Соларис Андреја Тарковског, или о поетичким додирима Романа о Лондону Милоша Црњанског и серије Твин Пикс Дејвида Линча, знате ли за рилкеовску инспирацију и за стихове Петера Хандкеа у филму Небо над Берлином Вима Вендерса? Јесте ли када на часу певали, са патуљцима из романа Хобит, песму „Окрњи часу и тањир брзо”? Ко су заправо вампири, вештице, виле и јесте ли гледали филм Лептирица Ђорђа Кадијевића? Зашто је стрип важан за разумевање савремене књижевности? Познајете ли сликарство Ван Гога, Климта, Далија? Какав је значај картографије у тумачењу књижевности? Занимају ли вас форензичка лингвистка и детективика? Шта је боемија, а шта доколичарење? Шта су холограми, клонови, симулакруми? Јесу ли роботи међу нама? Да ли се може замислити будућност?